|
|
| < | studeni, 2007 | |||||
| P | U | S | Č | P | S | N |
| 1 | 2 | 3 | 4 | |||
| 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 |
| 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 |
| 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 |
| 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | ||
Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
Novaplus.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv
Ove priče su izmisljene i dadovezuju se jedna na drugu.
Priča ih Frida.
Napisala ih je ×Annabel Lee× ali ne smatram to previse vaznim.
ostavljajte komentare i reciti mi sta vam se ne svidja u pricama i sto bih vi ma mojem mijestu promijenili.
stee
Ja sam Frida.Jedno kreativno djevojce.Vokal grupe Zuz.
volim crtati,citati,pjevati,svirati.volim glazbu.
Imam tamnosmedju ravnu kosu koja mi seze preko ramena i smedje oci.
jednom mi je netko rekao da se mozes izgubit u njima.
Na Jacku volim dvije stvari.Njegov stav,zbog kojega je kao rođen za slavu i njegovu iskrenost koja je još jedan razlog zašto je moj najbolji prijatelj.Njegova duga crna kosa,koja je čak i duža od moje i njegovih ramena te njegove duboko zelene oči obaraju me.Svira solo gitaru.U tome je zaista dobar.Njegova je i bila idea da okupimo ovaj bend. Svima nam se svidjela.
Robi je zivahan tip decka,pomalo djetinjast.Basist iste grupe(Zuz).
Također kreativan..
ima kosu koja mu prekriva uši no nije nimalo duga kao Jackova ili kakvu ima Bob,pirsing na nosu i smedje oci.
Sve što mu se u životu dogodi može sastaviti u esej od 1000 stranica ili u samo jednu kratku rečenicu koja znači više od brojnih drugih.
Dolazimo i do Boba.Svira bubnjeve i ima.hm.veoma mišićave ruke,dugu plavu kosu i predivne plave oči.Ima osamnaest godina.Pridružio nam se preko Jacka.
Bižan je
Shot at 2007-07-19
Menađer Zuz-a.čovijek izrazito čudno oblikovanog lica te načina oblačenja.Ima obučene razne odjevne konbinacije.Sve se svodi na šarene kreacije.To su uglavnom sakoi u abnormalnim bojama i kravate koje na sebi imalju nacrtane likove iz crtića.Simpatican i saljiv.
×××
Prosla su tri tjedna zabave,tri tjedna otkako Rafael i ja hodamo i jos su samo tri dana do mog putovanja.
Promatrala sam svoju sobu.Spremala sam se vec par dana.Soba je bila gotovo prazna.Krevet(inace uvucen u zid) bio je prepun odjece.Odlucila sam one cvijetice na zidu skinuti i odnjeti samnom
Kroz zavjese je prodiralo posljepodnevno sunce i sparina.Ormari su prazni i sve je tako cistio i bezzivotno.Pitam se dal ce tako biti i u ________.bezzivotno?ili zivahno?
Vec sm se pozdravila s Maggie i ostalima.Inace ne volim promijene...ali dosta mi je!!Svaki dan isto.Cijeli ______ me pozna, i ne samo zbo g zuza vec ii zbog moje obitelji i sl.Zelim nesto novo!Nove soping cetre,nove prijatelje,novu kucu..biiiiiiipppp-to je zacijelo moj mobitel.Rafael.Ah...-pogledaj kroz prozor-zar je to neka igra?Kroz prozor?Otisla sam,otvorila prozor i sjela na krevet.-i,sto sad?-odgovorila sam.Cula sam neko vibriranje u blizini.
-TADAAAAAA-
vrisnula sam.Rafael mi je uprav o skocio kroz prozor.!I to s nekim cudn im ruksakom.Napola otkopcanim.
-sto radis ovdje?-
-dosao sam te iznenaditi
-oh,Rafaele!pocascena sam.-bacila sam mu se oko vrata
-ali zasto mene?-upitala sam minutu poslije.
-falila si mi.-
-dobro,ali zasto bas kro z prozor?postoje vrata!-
-imam mali poklon za tebe-
-cekaj malo,uskocio si kroz prozor je r ti falima sad velis da imas poklon za mene?pa daj!!sto cekas?nemoj nm e tako dugo drzat i u neizvjesnosti.-kad je vidio da mi je drago sto ima poklon,uzeo je svoju zelenu kariranu torbu i otvorio je.Iz nje je provirila mala crne tockica a zatim cijela-njuskica.Pazljivo je izvadio neko malo,preslatko stvorenje.
-o moj boze!-uskliknula sam.
-vau vau-
-Rafael,pa to slatko cudo laje!-
-znam,to je psic.Dva mjeseca je star.-
Psic,psi...c!!Psic sa poludugom kovrcavom smeđom dlakom i slatkim malenim sapicama.Nos mu je bio crn,sladak je kao bombon!
-nisi trebao,zaista.-sjela sam Rafaelu u krilo i poljubila ga(uzela sam psica i cuvala ga)
-znam,ai zako je sladk,posjetio me na te be.-
-jeli curica ili decko?-
-mislim da je curic..ne,decko je.-
-stoposto sigurno?-
-da,sto posto.-
-onda ce se zvati...Puki.-
-Oke.Danas idem naci posao.Pozeli mi srecu.Moze da odemo u toplice za tri cetri dana?-ustao je i okrenuo se po sobi
-..ne.neznam..-
-sto je ovo?cistis ormare ili..negdje putujes?-oo ooo ne!! Mora m mu reci.moram.
Udahnula sam i pocela.
-Cuj,nesto sam ti zaboravila reci.-dosla sam do njega a on me pogledao,ko da je znao na sto smijeram
-kai,i ti za mene nesto imas?-primio me za ruku
-ne. Mislim,da.Jadnu losu vijest.-
-losu?-sad me pustio.
-nisi si valjda nasla drugog?-
-ne..nisam,jos gore.-sad je pozorno slusao i sjeo.
-za tri dana se selim u _____.Tamo ce mi biti blje jer mogu studirati i snimati albme s bendom.Ovdje nebi mogla oboje.Selim se u jednu kucu trokatnicu s Cordelom i deckima.-
-znaci..dajes mi nogu?-
-da..ne...valjda..neznam!!Morala am birati.Ti si ispao,zao mi je.-
-moram ici.-zagledao se u pod i otisao.Ptrcala sam za njim ali je vjesto skrenuo hodnikom i viknuo
-zadrzi Pukija.Sretno.-
O sto sam to ucinila?Puki.Ostali smo samo ti i ja.Brinut cu se ja za tebe.
Osjeam zrake sunca na licu i-pukijev jezik?!Puki!Fuj to!Slatkicu n emoj me sliniti.Bljak.Kolko je sati ti malo slinavo pseto?Uzela sam mobitel.Pola jedanaest?
Obukla sam se brzinom svijetlosti i odjurila u Cordelov ured.Umeđuvremenu sam kupila uzicu za Pukijja pa smo tako setali do Cordela.
Kako su mi vec dosadili ti njegovi saren i zidovi.Zasto ih jednostavno ne oboja u bijelo ili krem kao svaki normalan covijek?
Kad sam se popela stubama Cordel ja pakirao stvari ko lud.Isao je lijevo desno po sobi i uzimao sve sto mu padne pod ruku.
-kud ti se tao zuri?-upitala sam ga
-proooooomjena plana,putujemo danas.-
-danas??pa jeste vi ormaln?-
-daj pakiraj stvari,za 4 sata moramo biti na aerodromu.otkud ti sad to stvorenje?znas da nemoze s nama,ne pustam pse u privatni avion.-
-to je puki,a ako on neide neidem ni ja..a i dobila sam ga od Rafaela.-pogledao me
-dobro,ali ako se popisa ili pokaka leti kroz prozor!makar bili na visini od 2500 metara.-govorio je pokusavajuci se sjetiti sto jos mora uzeti
-tko je uopce Rafael?.-upitao me uzimajuci neke papire
-tto je onaj kojeg sam upoznala u klubu,znas ga.Upoznali ste se.-
Bilo je to jednog dana u centru kada smo Rafael i ja setal igredom pa smo sreli Cordela na sto se on poceo samo podrigljivo smijati.-
-aaa..znam sad.Pa dobro.Zao mi je sto ste prekinuli.-zaprepasteno sam ga gledala i nisam shvacala ovo..prekinuli?
-prekinuli?-
-pa da.nemislis valjda i njega zadrzati.veze na daljinu ne uspjevaju.-veze na daljinu ne uspjevaju,ve-ze n-a da-ljin u-ne-usp-je-va-ju...veze-na...dosta!!koliko lose moze biti?
-no Frida nisam tako mislio..razmisli jos o tome,okej?Idi doma i spremi se decki i ja doci cemo za dva sata po tebe.pozuri se.-
Nazvala sam Rafaela.Puki je u međuvremenu pio vodu.
Zvala sam ga deset puta i nije mi se javio.Izgubila sam svaku nadu i sjela za televizor.Nije bilo nista pametno na programu pa sam ga ugasila.Spremila sam stvari vec davno.Uzela sam gitaru i pocela svirati.Zaustavilo me Pukijevo lajanje.Skrenula sam pogled prema njemu i vidjela da mi vibrira mobitel.Skocila sam s fotelje.Napokon sam dosla do mobitela i javila se u zadnjoj sekundi.
-hlao?-
-odlazis?-
-tko je to?Rafael?Da,odlazim.-
-lagala si.-
-doslo je do promjene plana.ja tu nista nemogu uciniti.-
- i nisi mi javila,samo bi otisla,zar ne?-
-ne..ovaj..mozda..-
-znao sam!prekinut cemo zbog tebe!-
-pa mi vec jesmo prekinuli.Barem sam tako shvatila kad si otisao od mene bez pravog razloga-
-a sto si mogla ocekivati?puno mi znacis i nisam mogao to sam tako to podnjeti.-
-zao mi je-
-zao ti je,zao...mogla si prije misliti.-
-daj prestani!odlucila sam ici jer tamo mogu imati i skolu i karijeru.ako bend prestane biti u pogonu,barem cu imati posao.razmisli malo.sto mogu s tobom?ja cu nesto napraviti od zivota.-
-sad velis da nisam dovoljno dobar za tebe?-
-ne,nisi-
poklopila sam slusalicu.Ajme..zasto?mogla sam prije razmisljati.mozda bi on mogao zivjeti s nama tamo..ali moram imati neke grance,zar ne Puki?da,definitivno.sad je gotovo.
-Iskreno ja ni nisam bila toliko zaljubljena u njega.Koliko mi je ipak mogao biti drag ako smo se znali tri tjedna a uoznali se samo u nekom kulbu?Ima drugih ljudi i prilika..Zar ne?-
-Morala si prije razmisljati.-Maggie me slusala na telefon,jos je samo dva sata do poljetanja.
-Mozda..mozda ne...sad neznam..-
-prijedji preko toga.-
-KAKO DA PRIJEDJEM PREKO TOGA?-pocela sam se derati
-ej.smiri se.-Maggie je ipak ostala smirena
-sorri seko,sori,nije vrijedan toga.Mozda je on zaista bio jedan u nizu.Ni on mene a ni je njega nisam mogla zavoljeti u par tjedana.to se tice ovoga danas,moram priznati da sam bila malo preizravna-
-pretjerala si Frida,nisi mu mogla reci da nista ne vrijedi.-
-..nisam mu...-
-sad je ionako gotovo.Kreni dalje.Malena,sretan put,ja moram ici u ducan,javi se kad stignes.Volim te,pusa..-
-i ja tebe..bok-zavrsile smo razgovor.Petnaest minuta poslije,jos sam uvijek buljila u mobitel sve dok nije postao mala crna mrlja.Puki mi se vrpoljio u narucju.Kao da je sretan sto se Rafael vise nece pojaviti.Pogledao me i odjednom skocio,otrcao do vrata i poeo grepsti po njima.Ustala sa i otvorila ih.Ispred njih je stajao Robi.
-bas sam se spremao pokucati.Spremna?-
-Ej.mogu li ne odgovoriti na ovo pitanje?-rekla sam nezainteresirano
-koje?odal si spremna?mozes,jer vidim da jesi.-
dosao je kovcega i podigao ih
-uf..ovo je tesko.-
-imas ih jos dosta-
-zar zaista nisi mogla nesto ostaviti ovdje?-sjela sa na pod i tovorila lizaljku.Zar je zaista morao to reci
-ovdje sam ostavila i previse toga-
-ljubav te muci?Onaj tvoj..Rafel?Prekinuli ste?-
-daj prestani.-upozorila sam ga prijeteci mu lizaljkom.pogledala sam prema mobitelu i osjetila veli ku knedlu u grlu.Htjela sam biti sama i samo plakati.Cisto iz potrebe,ne iz tuge. Robi je poceo pjevati Poison od Alica Coopera.Nekad moja najbolja pjesma.
Izneneda se cuo zuk trube.
-ajmo,Cordel je vec zivcan-
-svi su vec u autu?Koliko nam uopce trba do tamo?-
-osam sati,a moramostici prije mraka.-
-onda bolje da pozurimo.-okrenula sam se zadnji put po preznom stanu.To je to.
Zakljucala sam i otrcala do kombja.Izasla sam iz zgrade i pocela se urnebesno smijati.
-kakvo je ovo c.c.ccudo?-jedva sam progovorila.Prisla sam kombiju koji nas je trebao dovesti do aerodroma.Bio je u stilu 60-tih.Zuti sa cvijeticuma,po meni vrlo lijepo,samo sto je brujio i boja se ljustila.Kao da ce se sve raspasti.
-ajde,pozuri.-gurao me Robi koji je vec stavio kovcege..nekamo.Sumnjam da ova krnntija ima haubu.
-to ce se raspasti prije nego i dođemo do aerodroma.-gunđala sam i dala Robiju da prvi uđe
-neidemo avijonom.-
-nego?-zastala sam
-ovim.-cudno me pogledao
-haaa?s tim idemo do ______?nemoguce.-
-ajde ne genđaj i uđi-napokon me ugurao u kombi a ja sam ostala paff
-ovo je..kak se veli...WOW!!!-vrisnula sam i pocela skakati.Decki su se valjal i od smijeha.
-jos uvijek nezelis ici ovim?-upitao me Bob
-ne!!zelim.Kreni.-Sjela sam u kut fotelje.Zaista sam bila zacudjena kad sam ugledala prostranost kombija.Sve te kozne fotelje,stolic,dva minibara,izgledalo je ogromno.Nije bilo kao obican kombi,mozda malo vise kao limuzina no ,po mojem misljenju puno,puno lijepse.
Mijesto za vozaca bilo je odvojeno od straznjeg dijela u kojem mo se mi nalazili.Zidovi su bili crveni a svijetlo priguseno.Sa stropa je visio plazma televizor a na jednoj je strani bila velika linija.
Decki su sijedli.Jedan s nogama na stolu,drugi raspruzen cijelom klupicom,noge naslonjene na zid.Jedino je Bob bio zavaljen u fotelju tako da je imao noge na poduJa sam sjela pored njega i stavila mu noge u krilo.Coredel je vidio moje odusevljenje i pruzio mi limunau.
-bolje ovako go da smo isli a vionom,zar ne?-pitao je
-ovisi sto bi nas sve tamocekalo.-Bob
-mislio sam da ce vam se ov o vise svidjeti.Meni se uvijek svidaju putovanja u dobrom drustvu pa zelim da duze raju.Da smo isli s avionom nebi mogli stajati na najpoznatijim odmaralistima.
-pocasceni smo,hvala-rekao je robi ne skidajuci oci s nekog casopisa.
Krenuli smo.Kad smo se udalljavali od grada shvatila sam koliko ce mi nedostajati
-da vidimo.-uzviknuo je C ordel nakon dva sate voznje.
-robikoje filmove si uzeo?-
-a..umph..ovaj..-spustio je casopis i poceo mucajuci nesto mrmljati
-no gukni vec jednom.-lagano a je udario jack po ruki
-nisam uzeo nista od filmova.mislio sam...nisam mislio da cemo imati telku.-cordel me pogledao.Nisam znala zasto
-nema veze Robi.ja sam uzeo neke kazete.-cula sam Boba kako smireno govori.
-stail sam ih na stol.Sigrno su tu negje.-nagnuo se i poceo kopati po hrpi razbacanih casopisa na stolu
-na stolu nem kazeta.-pogledao je Jack
Puki!Sjetila sam s eodjednom,pa naravno.Di je to malo cudovise?Sagnula sam se i vidjela kako je upravo znakao vrpcu od filma.Zaustavila sam dah i sakrila ga nogama.
ovaj post mi ja fakat jedan no meni ljepsih do sad..onu crticu koju budete vidli u razgovorima,shvatite ko ime grada jer ga jos neznam...komentirajte i to je se..
Uputila sam se do obliznje autobusne stanice i pricekala.Cekala sam 20 minuta da bi u 7:00 dosao autobus i odveo me doma.
Usla sam u stan.Kosa mi je bila razbarusena od vijetra a po leđima sam jos uvijek osjecala hladne kapi znoja.Otisla sam se otusirati pa legla na krevet.Bas kad sam sklopila oci U mojoj je torbi pocelo nesto vibrirati.Uplasila sam se i skocila.
Bio je to mobitel i poruka od..Rafaela.
-kako se zoves?-Pocela sam se smijati i skakati po sobi iako su me noge boljele od plesa.Naglo sam stala kad sam si pocela vrtijeti situaciju u klubu i nisam se sijetila dijela gdije sam JA nemu dala svoj broj.Zgrabila sam mobitel i živcano mu odgovorila
-kako ti,moli lijepo imas moj broj?-
-dobio sam ga od nekog decka koji je trcao za tobom u klubu i nosio ti pice.-dosao je odgovor.Znaci Robi mu je dao broj..hmm.
-ja sam Frida.Frida Stone.Ti si Rafael?-
-Frida..lijepo ime.da,ja sam Rafael.Moze kava sutra?-
-moze,kad?-potvrdila sam.
Odgovor nije dolazio.Lezala sa i buljila u strop.Svake minute bi provjeravala dali imam poruku ali-nista.Zatekla sam se u razmisljanju..»gotovo je!ovo je bila samo glupa pogreska.ower!nikad vise necu imati decka,sa 35 su biti neozenjena,bez potomaka,sa 90 cu brojati koliko mi je dijelova tijela ostalo sve dok ne...STOP.pretjerujem.sad mi je jasno.nemoze biti TAKO lose.»Opet sam brojala kukce na zidu.Ucinilo mi se da sam nesto cula pa sam skocila s kreveta.Rafael mi je konacno odgovorio.-sutra,17:00 u istom klubu u kojem smo se upoznali.-
-moze.-uzela sam knjige i,ako vec moram u zoru biti budna,bolje da radim nesto korisno pa cu citati za prijamni.Sve me vise hvatao umor a poruke nije bilo.Zaspala sam u trenu.
×××
Uzela sam budilicu koja je bijesno zvonila.12 sati.uf,cak sam spavala cetiri sata.I to je napredak.Imala sam uzasnu glavobolju.Ustala sam iz kreveta,zateturala i sjela na pod.Potegla sam pokrivac je je bilo poprilicno hladno a pokrai mene je pao mobitel.Bio je ugasen.Tek sam se sad sjetila Rafaela.Posegnula sam za punjacem i ukljucila mobitel.Imala sam 8 neprocitanih poruka!
1.-Cuj,nadam se tvom dolasku.Nemoj da te uplasi to sto se neznamo.Nema te zasto biti strah,ako zelis mozes nekoga povesti sa sobom ali nemam namjeru uciniti ti nista nazao.-
2.-ali zaista,vjeruj mi.-
3.-zasto neodgovaras? L-
4.-ali zaista se zelim naci s tobom.-
5.-izvrsno se ljubis.-pa dala sam sve od sebe(pomislih)
6.-eh,da.sasd je 8 ujutro a ja ti ovdje dosađujem.Spavas zar ne?Javi se.Pusa.-
7.-dođi brzo na sastanak kod mene.Cordel.-
8.-di si!?-
Cordell?Tamo cu se sigurno veoma dugo zadrzati pa moram obuci ono sto cu imati na sastanak s Rafaelom.
Stala sam pred ormar i tamo..stajala.Nisam imala sto obuci.Zapravo,imala sam ali mi se nista nije sviđalo.
Na kraju sam si obukla zuto crvene prugaste hlace i zelenu tuniku(u indijskom stilu bolje).Stala sam pred ogledala i zgrabila moju vrećastu torbu bez koje neidem nikamo.Zuta sa sarenim detaljima.Prije je pripadala Maggie,no sad je moja.
×××
Usla sam u Cordelovu kucu(sad smo svi imali kljuceve)
-ja sam!-povikala sam ali nije bilo odgovora.Osvrnula sam se po kuci.Stvari su bile posvuda.Od carapa,vesa sve do hlaca i maica.Podigla sam par komada odjece i shvatila da to nikako nemoze biti Cordelovo.Stvari su bile premalene a i neke od njih zenske.Provlacila sam se kroz svu tu silnu odjecu i krenula po stubama.
Neki predmeti sa zida bili su po podu a neki su bili okrenuti naopacke.Cordel je poznat po urednosti,otkud mu sad sav taj nered?Na rukohvatu sam ugledala maicu koju je Bob nosio na koncertu.
Dosla sam do studia i nasla decke.Robi je spavao pokrai pojacala,Bob je lezao pored bubnjeva a Jack je obgrlio njegovu grimiznu gitaru ponosno zvanu «Mad».
Iza mene porisuljao se Cordel obucen u kucni ogrtac grimizno crvene boje.
-Evo vidis kako je kad se tulumari do jutra.-prisao mi je i ponudio mi kapučino.Jasno sam vidjela podocnjake i umor na njegovom licu
-do kad ste bili u klubu?-
-do oko pola sedam smo bili u klubu,a nakon toga smo dosli doma.-
-pa sto ste pobogu ucinili ovdje?-
-hehe..dosli smo i preokrenuli cijelu kucu koliko vidis.Probali su si svaku sitnicu,svaku stvar ovdje.-prisao je stolici i ponudio mi da sjednem.
-a zenske stvari?-pitala sam sjedajuci.
-ja imam puno zenskih stvari.Neke su od mojih bivsih djevojaka a neke od klijentica.-
-kako to da nisi ozenjen?-na to pitanje napravo je neku cudnu grimasu
-ispricat cu ti jednom..a sad,prijeđimo na ono zasto si tu.-
-a da.moze.-
-sto ces ucuniti u vezi s fakultetom?-
-ja..neznam.Inas nekakvo resenje?-
-imam.mozda.-
-a?imas?-duboko sam udahnula.
-ali...-
-sto ali?-ipak postoji ali,u tome jeproblem?
-sve ovisi o tebi.Mozemo otici u _______.Tamo je veliki fakultet za tvoj smijer a i tamo mozemo imati studio.Vise puta sam tamo radio.-
-to je odlicno.kad idemo?-rekla sam u sekundi
-nisi shvatila-
-sve sam shvatila.ili ima jos neceg?-
-preseliti bi se morali.-
-pa?-
-i ti kao pristajes?samo tako?-
-a zasto ne?-
-mislili smo da ce to biti problem.-
-vi?-
-decki i ja-
-vi ste znali?kako dugo?-
-nedugo prije koncerta sam im rekao.-
-znaci tako..-pocela sam se histericno smijati.Zaista je pronasao resenje.Ovo je odlicno.Nisam se nadala boljem danu.
-jutro je,a bome i dobro.-culi smo glasove iz smijera gdije su Jack i decki spavali.Ustvari,Jack nije spavao,probudio se ali sa sigurnoscu mogu reci da ga sinosnja omamljenost nije prosla.
-Jack?-dozvala sam ga
-Sta se radi milo moje?-pokusao je otpjevati ali neuspjesno
-malo razgovaramo..-odgovorih
-..mili.-prekine me Cordel smijuci se
-razgovarate o cemu?-
-o faksu-bubnula sam
-i preseljenju u ______.-prekinuo meCordel
-kai ste odlucili?-
-odlucili smo da idemo.-
-selimo se??-klikne Jack tako glasmno da je probudio Boba.
Bob je ustao i spotaknuo se na Robija i srusio se na pod.Sada su vec zajedno puzili po prostoriji pokusavajuci ustati.Imala sam cast gledati tu predstavu i nismo se mogli prestati smijati stoljecima.
Cordel nas je prekinuo.
-ej ljudi oprostite sto vam kvarim zabavu ali moramo prijeci na stvar.-
-o cemu se radi?-Upitao je Robi ustajuci iz fotelje.Krenuo je po pice do malog sanka koji se nalazio u kutu sobe.Za njim je ustao Bob i tek sam sada primjetila da imaju obucene zenske stvari.Bob je imao traperice koje isprva nisu izgledale kao zenske.Bile su uske do koljena a onda su se izenadno pocele siriti i imale su na nogavicama i straznjim džepovima cvijetne uzorke.Bile su mu za trunku premale iako je veoma vitak.Robi je imao(pod svojom crnom vestom)rozu maicu na kojoj je bila nacrtana tratincica i nesto tipa»volim te,nevolim».Nasijesilasam se i nastavila pratiti razgovor
-stvar je u preseljenju.Frida je pristala i sad se samo trebamo spakirati i otici.Imamo tamo jako veliku kucu u kojoj sam vec boravio i mogu sa sigurnoscu reci da ce vam se svidjeti.Sto se tice toga koliko cemo ostati,nista neznam.Frida ce tamo studirati kao sto smo planirali i morat ce se nekako snalaziti uz sve te turneje i albume koje cemo snimiti.-zavrsio je svoje predavanje i pogledao me.Jack je bio prezadovoljan odlukom jer jedva ceka da se makne iz ________.
-a kada cemo ici?-vec sam planirala sto cu ponjeti
-za tri tjedna.-
-tri tjedna?okej.-
-jep,tri.nemoras si uzimat mnogo stvari.Tamo cemo te odvesti u soping.Ja castim.-
-eh ne.ja tamo neidem s vama..mislim,u soping.Samo vi kupujte,ja nisam za to.prvo cu otici kupiti par cd-a a zatim...-uzurbano je govorio Robi i pokusavao navesti jedan dobar razk'log zasto nebi isao s nama u kupovinu
-...e ne mladicu.Ti ces s nama.Pa pogledaj se kako si ocajan.Nosis zensku maicu staru 10 godina a hlace ni nemas.-tu je bio u pravu.Robi je bio u boksericama do koljena sa likovima Betty Boop.
-hitno ti treba nova odjeca jer ova nije za nista.-nastavi Cordel
-okok..idem onda.Mozda nađete nesto za mene.-teskom mukom je popustio.
-i to smo zavrsili..i,jeste se dobro zabavljali jucer?-
-nislis,danas?-rece Bob i pocne se smijuljiti.
Tada sam dobila poruku od Rafaela.
«Dođi u 17 sati pred park.Promjena plana,jel moze?potvrdi,priosim te.Nemogu docekati da te vidim.»
Nasmijala sam se,odgovorila i ponovo spustila mobitel u torbu.
-eh,Fidac.-rece Robi(koji je sjedio pokrai mene i obgrlio me)
-jucer si otisla kad sam ti dosao dati pice a onaj decko s kojim si imala malu romansu...-
-...uuuu FRIDA!!-narugaju se ostali.
-Nisam imala nikakvu romansu.-kazem sramezljivo.Valjda nisu primjetili crvenilo na licu?
-..ajme.pa nije ti bio za baciti tip.Tako si otisla,bilo mi ga je zao pa sam mu dao tvoj broj.On sam da nije puknuo od srece.A onaj drugi,sam se cerio.Valjda mu je to sto si tako otisla bilo vrhunski smijesno.-nastavi
-cekaj,da prevetim malo film.dao si mu broj?-upita ga Cordel zastraseno.Cak ga ni nije prekinuo.
-da.-
-hm,ovaj put ti se oprasta mali.al nikad vise...kako si znao da nije neki manijak?-
-pa..malo prije toga se Frida poljubila s njim.-kaze u svoju obranu i slegne ramenima kada primjeti moju facu.
-Frida!!tko je taj tvoj tajanstveni?-pocne me bockati Bob
-nitko tko vas mora zabrinjavati.ok?-jos sam se vise zacrvenjela.Bacila sam pogled na sat i vidjela da je deset do 17,sto znaci da bi trebala za deset minut biti pred Parkom koji nije nimalo blizu.Bit ce bolje da tramvaj ne kasni.Skocila sam i zgrabila torbu.
-ljudi moram ici,Zuri mi se.-
-netko poseban?-upita Jack
-mozda.-kazem bez osvrtanja
-jel to onaj?-nastavi Robi
-mozda-
-znaci jest?-Bob
-mozda.-
-ajde pšozuri!-Cordel se nasmije.
×××
Stavila sam mp3 u usi i otrcala do obliznje tramvajske stanice.Naslonila sam se na stup i pricekala tramvaj.Pitala sam se o cemu cu razgovarati s njim.Voli li stvari koje i ja?Koliko uopce ima godina?Jeli lud za muzikom?Zna li da sam one noci imala vazan nastup?Znali uopce za ZUZ-e?Ima li naglu narav?Jeli romantican?...Oh koliko pitanja!Do Parka ih se toliko nagomilalo..Neke mu ni nemogu postaviti.Vozila sam se tramvajom i razmisljala.Nisam ni primjetila da pored mene sjedi neka starija gospođa i zbunjeno me gleda.Valjda je mislila da nesto nije uredu samnom jer sam imala ZAISTA velike podocnjake.
Kad sam izasla iz tramvaja otisla sam u neki kafic(samo sam koristila njihov wc)i poravnala šminku.Shvatila sam da si je zapravo uopce nisam obrisala od sinoc i da mi se sva razmazala.Decki valjda nista nisu rekli jer je to njima cool.
Vec je bilo 17 i 20.Kad sam dosla do ulaza u park(velika polukruzna vrata,malo izduljena sa ruzama penjacicama i s velikim natpisom:Cvijetni park a pokrai,na raznim tabelama ispisane izreke povijesnih pisaca.)
Rafaela sam ugledala leđima okrenutog kako sijedi na jednoj od klupica i cita neku knjigu.Prisla sam mu straga i pozdravila.Nista.Pozdravim opent,no opet nista.Nisam valjda DOSLA KRIVOM COVJEKU? Duboko sam udahnula i potapsala ga po ramenu.On se brzo trgnuo i okrenuo.Primjetila sam slusalice u njegovim usima i sve mi je bilo jasno.
-oh.konacno.Kako si me prestrasila!Nisam te cuo jer sam slusao mp3.Mislio sam da neces doci.-ustao je i stavio mp3 u džep.
Bio je božanstven,onakav tip decka kakvog samo sanjati mozes.Imao je obicnu crnu maicu kratkih rukava i tamne traperice.Kosa mu je bila rascupana a Lice ostalio isto kao i prije 12 sati,samo s malim naznakama umora.
Stala sam pokrai njega i samo sutjela.Bilo mi je zaista neugodno.Osjecala sam se kao malo dijete.Ono crvenilo opet je provirivalo.
-i,kamo cemo?-uputio mi je upitan pogled(nasmijesio se također)
-..neznam..-konacno sam progovorila no nekako promuklim glasom.
-sto velis da odemo po kavu-pokazao je prema standu s kavama «za van».Tako je pisalo na tabeli.
-i zatim sjednemo na jednu od ovih prekrasnih klupica-ruka mu se okrene u smijeru reda klupica oko vodoskoka.Nisam se mogla ne sloziti.
-hh..o.okej.-promucah
Krenuli smo prema štandu da kupimo kavu.Gledala sam u pod i svako malo ga pogledavala.Bas je dobro znao sa takvim sramezljivcima kao ja.Ako sad nista ne ucinim ode doba provod.Neciu imati sanse kod njega ako cu samo stajati i tiho biti.Zakasljala sam i pokusala zapoceti razgovor.
-khm..Rafael?-
-da?-zvucao je jako veselo
-Koliko imas godina?-rekla sam u jednom dahu
-19,ti?-
-17-zastao je i pogledao me od glave do pete
-Znas,prilicno si lijepa.nebih nikad rekao da imas samo 17-sad sam i ja zastala
-zar su sedamnaestogdisn jakinje ruzne?-
-ne..samo,ti si posebna..-
-e pa ja ne bih rekla.-nasmijesila sam se(on također)
-cime se bavis?-upitao je kad smo dosli do standa
-meni kavu s mlijekom prosim,bez secera...kakvu ces ti?-
-meni obicnu.-
-pa,sad..pjevam.U bendu.Zuz,mozda si cuo?-
-Zuz,Zuz,Zuz...poznato mi je.Oni..tojest vi ste nastupali u ˇMagicu?ˇ-
-da.-
-cuo sam samo za vas.Nista drugo.-to me bas zacudilo.Ako nije cuo za nas znaci da nismo ni toliko poznati.To je zaista bilo nisko.Rafael je prasnuo u smijeh
-ah,da se samo vidis.Kakvo lice!To sam zelio vidjeti.Tvoju reakciju.Naravno da sam cuo za Zuzovce.Sad svi pricaju o vama.-prvo sam napravila neku facu pa ga potom udarila u rame i skoro prolila kave sto mu je davao prodavac
-jesi jedan!Inace,ne bavim se ja smo pjevanjem.-
-jos necim?-
-aha.slikam,pisem poeziju.Volim citati...-
-znaci svestrana si.-
-jesam..cime se ti bavis?-
-crtam pisem i citam.-
-znaci...ko ja?-
-aha,tako nekako.Volim poeziju,jako.-
Sad smo vec krenuli prema vodoskoku poplocanom stazicom.Oko nas je bilo zelenilo,grmovi ruza i razno drvece.Sad vise nismo ni trebali pitati nesto.samo kazes rijec i pocnes pricati o njoj koliko znas
-knjiga?-
-koja mi je najbolja?..da vidimo..Sabriel je odlicna.-
-poezija?-nastavi Rafael
-Zlatna knjiga americke poezije.Anbabel Lee.Vrhunska-
-Prije mnogo mnogo godina,
Ucarstvu kraj mora to bi
Djeva je zivjela koju su zvali imenom Annabel Lee-poceo je recitirati stihove pjesme.(pjesma se zvala Annabel Lee)
-s tek je jednom zivjela mislju...-zacuđeno sam nastavila
-da voli i da se volimo mi.-vjesto me prekine i poljubi.Nisam se mogla ni snaći a vec sam bila u njegovom zagrljaju.Izmakla sam.Zeljela sam nastaviti pjesmu i nije mi bilo do mazenja.
-Bio sam dijete i bila je dijete.-nastavila sam dalje
-U carstvu kraj mora to bi.-nadoveze se
-al vise no ljubavlju mi smo se ljubili-
-Ja i Annabel Lee-zavrsi.Jos nije skinuo ruku koja je bila oko moga vrata
-ovdje treba stati.Da ne pretjerujemo.-Predlozila sam a on je to prihvatio.
-zaista znas sto je dobro.-pohvalila sam ga.
-znas i ti.-sagnuo je glavu i poceo se cerekati.
-sto je?-
-nista-
-a daj!reci.-navaljivala sam
-jucer,dok si otisla,onaj tvoj prijatelj mi je dao tvoj broj i rekao nek te pazim.Nisam mislio da bi se mogli opet naci,zaista,mislio sam da si veoma umisljena jer si postigla toliko s tim bendom,i mislio sam da te frajeri opkoljavaju...-sad je vec ustao
-Reci mi,imam li sanse?-rekao je malo glasnije a ja sam se pocela smijati
-umisljena?-
-to je da ili ne?-
-mozda.-jos sam se uvijak smijala
-ali mi moras objasniti ovo s umisljenoscu.-
-sve cu ti objasniti,daj mi priliku.plis.-napravio je slatku grimasu i natrag sjeo do mene
-i nisam mislio da si umisljena,nego da nikad nebi bila s tipom poput mene.-
-a sto tebi fali?-
-ja ti necu brojati ovdje,to bi ti trebala znati.-
-tebi,po mojoj procjeni nista ne fali.-
-stvarno?-
-sigurna sam.-
- a drugi?-
-koji drugi molim lijepo?-
-nemoj mi sad reci da sam jedini koji..-
-..jesi.-nisam zeljela da nastavi recenicu.Bila sam svijesna da mi se nitko nije upucavao vec neko vrijeme.
-nemoguce.-
-100 posto moguce.-
-tu je nesto..-nije uspio dovrsiti recenicu jer sam ga prekinula i snazno ga zagrlila.Bilo je tako sladak..Samo je pricao i pricao.Glas mu je bio mekan i njezan.Pun vedrine i uzbzđenosti.Zeljela sam da prica,naravno,ali nisam si mogla pomoci.Nesto mi je govorilo da sam ga dovoljno upoznala i da je jedinstven.Poljubila sam ga.Usne su m usad bile nokako zacuđujuce slatke.Samo se smijesio(znala sam to!).
No,sto ce biti dok se odelim?
Dosla sam na probu i sa svima razmotrila situaciju koju je Bob nazvao «izgubljena ja».Dolaskom u Centar(gdije smo nastupali)promotrila sam pozornicu,upoznala ljude ciji su bendovi bili predgrupe a cak i pomogla oko tehnike sto mi je pomoglo da ne razmisljam o skoli.Znala sam da,ako cu se osjecati lose,morat cu to vjesto prekrivati da ne pogorsam tuđa raspolozenja.Drzala sam se sretno,zadovoljno i hrabro.Lagala bi kad bi rekla da nisam to bila.Samo sam u nekim trenucima zaista popustila.
Veselila sam se nasoj sansi te razgledavala garderobu.Birala sam haljinu.Opet.Isviđale su mi se sve.I sviđalo mi se to što nastupam za pet minuta, neznam sto obuci,nisam fizicki spremna za nastup pa me ni panika nije uhvatila.Tek doj je neka vrlo draga gospođa pomalo sijede kose i velikih naocala dosla po nene izabrala sam haljinu koja je imala pregrst sarenih cvijetica i sve to(uz njenu pomoc) .Dovela me do stepenica koje su vodile na pozornicu a dalje sam isla sama.
Popela sam se na binua da nisam znala ni koja je pjesma na redu.Dosetala sam se do Robija da ga pitam redosljed pjesama.Podigao je pogled sa svoje gitare(stimao ju je) i pogledao me pogledom koji je znacio»ti to ozbiljno?».Nista nije rekao ni nije napravio nikakvu grimasu samo izvukao iz džepa ceduljicu i ugurao mi je u ruku.
×××
Tu sam vecer opet bila jako umorna i nisam bila svijesna trnutka i nisam(priznajem)dala sve od sebe,no to je valjda bilo dovoljno da dobimo naslovnicu za New i sponzora,i da nam covijek ponudi da snimimo spot i nas prvi intervju.Mozda snimimo i novi album(ako se spot proslavi) i odemo na veliku turneju.
Sve se dogodilo kao da sam prespavala.
Otisli smo u neki raskosni klub da proslavimo.
Bio je ogroman i napunjen do vrha.Mracno i svirali su reggae.Vecinje plesala.Robi i ja odmah smo se prihvatili posla i otisli plesati.Mrsko mi je plesanje i smatram da mi ne ide dobro ali sam se samo njihala u ritmu muzike a da ne velim da je Robi jako dobar plesac(jest) pa se ja pokrai njega nisam ni primjecivala.Nastavila sam plesati ma kako izgledalo.Robi je otisao po pice,no valjda je sreo nekog komada pa se nije vratio.Sama sam pesala..plesala i plesala.Odjednom sam uocila da sad vise ne plesem sama.Pokrai mene je stajao prekrasan decko,za dvije glave visi od mene,pomalo emo stila sa kosom koja mu je prekrivala usi no jasno su mu se primjecivale sjajne nausnice po cijelom lijevom uhu.Jos mu je jedan pirsing krasio usnicu a oko ociju je imao rtagove crne olovke.
Buljila sam u njega deset minuta sve dok nije shvatio da mora nesto poduzeti. Prisao mi je blize i poceo plesati oko mene a ja sam uhvatila korak s njime.Uhvatili smo ritam no pjesma je zavrsila i pocele su balade i lagane stvari.
Osjetila sam njegovu ruku oko struka.Naglo me privukao k sebi.Mogla sam osjetiti njegov dah na vratu te sam naslonila glavu na njegovo rame,osjetila fini miris koji me opijao jos nekoliko pjesama.
Nisam se mogla odvojiti od njega.Odjednom mi je maknuo glavu i opoledao me u oci.Nismo progovorili ni rijeci.Zagledala sam se u njegove usnice i nj.pirsing.
Oduvijek sam se pitala kako je poljibiti se s nekim tko ga ima i shvatila da mi je sada prilika.Priblizila sam mu se i poljibila ga najbolje sto sam mogla.Cinilo se kao vjecnost.Opet me pogledao i nasmijesio se.Ja sam se natrag spustila na njegovo rame i gledala ostale parove.Oni su se najvjerojatnije upoznali i nisu poljubili frajera kojeg neznaju i nisu s njim rekli ni rijeci kao...ja!Odjednom,pokrai nas se stvorio neki decko.i poceo se smijati.Prisao je mom tajanstvenom decku.Poceo mu je nesto govoriti, no nisam razumjela sto.Glazba je bila preglasna.Bilo mi je malo neugodno.Pogledala sam na sat i vidjela da je vec 6:30 ujutro i potapsala «njega» po ramenu.Okrenuo se i nasmijesio.Stala sam na prste i sapnula mu kako bi trebala ici.Nisam htijela pobijeci kao pepeljuga pa sam ga pitala dali se mozemo opet naci.On se okrenuo k svome prijatelju i izvukao mu iz džepa pinkalu.Uzeo mi je ruku i napisao svoj broj mobitela i ime.-Rafael.-
-Pazi da se ne izbrise..i,javi se!.-sapnuo mi je i poljubio me u obraz.Stajala sam nepomicno i pogledala si ruku.Uzela sam mobitel i zurno utipkakla Rafaelov broj.
Pozvala sam sljedećeg dana Maggie na čaj.
Ona je moja starija sestra.Priopćila sam joj sve što se događalo i bila je veoma zadovoljna sve dok joj nešto nije sinulo.
Maggie je jedna vrlo temeljita,brižna,dobra,lijepa,pametna i necinicna osoba.Sa velikom brigom upitala me
-Ej Fridek,ti sad zaćas moraš na faks,zar ne?Mislim da je sve ovo divno i krasno i pošto zasad imate koncerte samo vikendom,sve ide po planu.Ali što kad postanete slavniji i što kada dođu ljudi za spotove i te stvari...to će te stajati znanja.Ti si pametna i sposobna pa sumnjam da bi ti bilo drago prekinuti školovanje na par godina ili pa da ostaneš cura samo sa srednjom.- Pogledala me pitnim pogledom a njene oci koje su treperile na jutarnjem suncu trazile su odgovor na to pitanje.I tu je imala pravo.Nisam zaista razmišljala o tome
-heh,pa nisam ni rekla da želim prekinuti sa školom-
-ali znam da nisi mislila o tome.-
-pa...-
-pa?-
-Faks na koji ću ići biti će šo mojm ukusu ineće biti zanemaren.-
-.a koji će to faks biti?-opet me pogledala.Oci u joj bile sive sa zelenim rubom oko zjenica.Kosa joj se danas kovrcala na vrhovima i bila je svezana u visok konjski rep.Znatizeljno.
-razmišljala sam o...-
-o?-
-arhitekturi-
-pa to je krasno!Na kraju sedmog mijeseca su prijamni.-
-Već?-
-Da,nabavit ću ti neke kn jige da se naučiš.-
-ali ja...-
-nisi prije mislila,a?-
-Pa ni neznam kamo ću,u koji grad?Nšta.-
-nema veze.Ućit ćeš, ja ću te gnjaviti a ako ne uspiješ na prijamnom,ništa od tvoje pjevačke karijere.-
-ok,učit ću.-
-ajde,idem sada.-
-idem i ja.-
Otpratila sam je do vrata moga stana i nakon toga otošla do Cordela.Pa ipak je dan koncerta a čini mi se da je on bas taj koji mi moze pomoci.Uzela sam taksi i po stoti put se spustila po hodniku i usla u blagavaonu.
-o,vidi ko je tu.sigurno imas neki jako dobri razlog sto si tu cak sat vremena prije probe.-cita me kao knjigu.kako je smo mogao znati da trebam njegovu pomoc?
-daj,sto te muci?-odmah je presao na stvar.Znatizelja mu se osjetila u govoru makar ju je silno pokusavao obuzdati.
-neznam zasto sam uopce dosla i zasto mislim da ces mi ti pomoci..-
-..ajde,u cemu je problem?potrudit cu se da ti pomognem.-
-problem je..idemo ispocetka.danas sam bila na caju s Maggie,a ona je vrlo du...
-..sto?prvo,tko je Maggie?-
-o pa ti ju ni neznas...ona je moja starija sestra.Sasvim sam zaboravila da ju nepoznajes.Uglavnom,ona voli stvari razmotriti u potpunosti.Danas me pitala sto kanim uciniti sa skolom i sa faksom i sa svime sto sam kanila uciniti u vezi tog dok sam bila...obicni smrtnik?-
-to mi se sviđa.to..smrtnik..no,nastavi.-
-..ja sam se zapitala tek nakon sto me ona na to podsjetila.Razmisljala sam o tome veoma dugo...-
-..I?Sto si smislila?-opet me prekinuo.
-sto sam smislila?nista,u tome i jest problem.zeljela bih zavrsiti taj faks i sve,ali opet taj cudesan svijet «bogatih i slavnoh» o kojem ljuditoliko trabunjaju cini mi se blizi i zabavniji.ako ne nađem nikakvo resenje do 7. nijeseca,morat cu se prisiliti napustiti bend i...otici.-
-smislit cemo nesto ali znas da se za slavu treba zrtvovati.-
-aha,ali ne i ugroziti buducnost.-
tog trena pojavio se Jack
-jesa vas..jesam va!Uhvati osam vas!-
-Što bi to sad trebalo znaciti?-
-hmm..vi dva to najbolje znate.poceo je bacati razne ljubavne pjesmice i zezati nas,a ja sam nastojala promijeniti temu tek da se Cordel slucajno nepocne braniti i pricati o cemu smo razgovarali.Namjeravam,naravno reci mojim dragim «Zuzovcima» o poteskocma ali..ne jos.
-I jack,jesi vjezbao?-guknula sam.Jest najjadnija stvar koju sam mogla reci no.pomoglo je.
-hmm,da.-rekao je pomalo zbunjen zbog nagle promijene teme.
-ej ljudi!-u sobu su usli zadihani Bob i Robi.
-no,šta ste vi radili?-upitao je Cordel vidjevsi umor na njihovim licima.
-pa zadihani ste.zato vas pita.-ponosno je zakljucio Jack.
-hvala na pomoci,nebi sami shvatili.-nasalio se Robi.-
-necete vjerovati sto nam se desilo!-Bob
-mislis?-Cordel.Bob ga je samo pogledao i nasmijesio se.
-bili smo vani kad je do nas dosao Matija...-
-tko je matija?-opet ga je prekinuo Cordel.
-to je nas stari prijatelj koji nam je sredio prvu probu.-objasni jack-njega nisam vidio godinu dana.kao da se skriva ili nesto..-
-on sad studira.graficki dizajn u londonu.Tko bi rekao.ona je inace..-
-..netalentiran.-nadopuni ga Robi uzevsi juice iz frizidera.
-bas tako.-Bob također krene po sok.
Ja sam stajala ko kip i zamislila se.Trznula sam samo kada je rekao «studij».Okrenula sam se i otisla u garderobu.Tamo mi se jako sviđalo.Zavukla sam seu kutao među kapute i razmisljala.Iz džepa sam uzela mp3 i slusala Cranberise.Zazmirila sam.Uvjeravala sam sama sebe da je ovo sve usputno i da ce se ubrzo naci resenje za sve.Mora da sam zaspala i tako ostala u garderobi veoma dugo jer je Jack upao u garederobu i poceo histerizirano govoriti.
-Pa gdje si ti?Trazimo te po cijeloj zgradi,jesi dobro?-
protrljala sam oci i ustala.
-ajde.pozuri.se moramo odsvirati onu pjesmu koju uvijek zeznemo i onda krecemo.-
-krecemo gdije?-
-ah,pa idemo na koncert!HELLO!-
-Dolazim odma.- otisao je.mp3 mi je prestao raditi.preslaba baterija.zakljucih.
Shot at 2007-07-19
Ustala sam u 12 popodne.Čudno sam se osječala.sjetila sam se da moram do Cordela jer je sutra koncet.
Kad sam dosla tamo,bilo je mirno i tiho.Jack me samo gledao.Ni njemu valjda nije bilo jasno što se jučer dogodilopa me pozvao da razgovaramo.To sam i očekivala.
-Što je ono jučer bilo?-
-Neznam.
-Samo si odjurila.oni ljudi su tako lijepe trikove radili...Izgubio sam te i nisam te mogao pronaci.Bilo je toliko ljudi...Onda sam te vidio kako trćiš prema svojoj kući.Vikao sam z tobom ali ništa.-
-Nisam te čula.bila sam jako umorna.-
Tad uopče nisam čula kada me Jack zvao Što je bilo?Nezna.Nisam nista vidjela ni čula.Zasto?Nije me briga.
-Umor i to je sve-
-Okej ako ti tako mislis.Ali ako nesto nebude kako treba,slobodno mi se javis.-da,bas.Kao da cu njemu prvom dotrcati i bubnuti mu sve moje probleme.Heh.
×××.
Osmi šesti.Koncert.Dan koncerta.Ovo je čudno.(u zadnje vrijeme sve mi je postalo čudno.)Uopče nema one uzbuđenosti.Dosli smo u Crvenu dvoranu.Tamo su nas čekali vizažisti,frizeri,stilisti i jos mnogi drugi ljudi koji nisu imali posla samo s modom i uljepsavanjem vec sa elektronikom i slicno.Mene su uputili u prostoriju koja je izgledala potpuno prazno.Sve je bilo čisto i bijelo.Radili su mi frizure,šminkali me i dali da biram odjeću.Zanimljivo je to što su sve radili istovremeno.Birala sam izmedju dviju kreacija.
Inaće ne volim u slobodno vrijeme nositi haljine ali ih volim na koncertima.Oslećam se nekako..kraljevski.
Izabrala sam purpurnu haljinui sa crnom postavom.Haljina na ramenice sa malo čipke na rubu.Sviđala mi se.
Dečki su imali tipičan rokerski stil oblačenja.Zapravo,više 80.-te.Kožne jakne i slično.To su valjda pobrali od Cordela. Nije da on tako izgleda većinu vramena ali mu je to lijepo i stalno im kupuje takvu odjecu.
Neznam koliko će ljudi doci na koncert.Ipak nismo toliko poznati.Pola dvorane sigurno će biti naši poznanici jer sve njih zanima kakav to put prema slavi imaju njihovi prijetelji,bifši dečki ili prijatelji iz osnovne škole.
.-može savijet?-iznenedio me Cordel.
-naravno.-
-ti kao clan benda imas velike mogućnosti i sve stvari mozes imati u svojim rukama.Pobrini se da i ostane tako.Koliko vidim,dečki ti vjeruju i zbog toga ih nemoj iznevjeriti,Jasno?-
-Jasno-da,i bilo je jasno.Nikad ih neću iznevjeriti.Ali jedna stvar nije baš čista.Zašto je sad Cordel išao to meni govoriti?Razumijem da ima iskustva u ovom poslu te da smo mu mi samo još jedan bend u nizu,i da smo samo dijeca od nade,isćekicanja i konaćnog ostvarenja sna o slavi.No svejedno.
Oklijevala sam neko vrijeme.On se okrenuo i krenuo prema vratima(valjda na «cik pauzu»).č-ekaj!-viknula sam i potrcala prema njemu.
-čemu sam zasluzila ovo predavanje?-zabezeknuto me pogledao i nasmijao se.
-pa..tako.Žensko si i vrlo si anbiciozna i mislim da nisi»kučka» ko druge cure-ˇ
-KUČKA!znaci tako naziva cure..-pomislila sam no nastavila sam ga slusati.
-i zato češ ti sve ovo donekle imati pod kontrolom.sad sve jasno?-opet onaj osmjehić i lezerni okret.kao da mi je sad ovo nesto znacilo.
×××
Čekala sam priliku da promotrim prostor.Kasnije,krenula sam razgledavati.Nije bilo ni trunke slićnosti sa barskim pjevanjem.O ne.Ovo je ogroman prostor za razliku od ˝MagicA˝.Mračnije je iza pozornice,a i zagušljivije također.Promatram ljude.Pripremaju i provjeravaju najsitnije detalje za koncert.Naslonjena sam na zid i pijem vodu.Tek sad shvaćam zašto je u životu potrebno riskirati.O bože.zaista si nemogu utubiti u glavu da sam bas JA i Zuz imali priliku upoznati Cordela.Sad..zapravo,mozda cemo biti i mi jednom dio povjesti i mozda cemo biti nekome uzor(oh,nadajmo se.).Okrenula sam se da nađem sat.Trebalo mi je da obiđem sve garderobe.Nigdje nema satova.Nasla sam ga tek kada sam otisla do wc-a i pogledala kroz prozor te vidjela sat na susjednoj crkvi.
Točno je 20:00 sati.Koncert će zapoćeti za nekoliko minuta.Nemam onaj strah ni sram ali koji put proviri uzbuđenost.Kao da cekam nešto nepoznato.A sad,kolika je to istina?
Popela sam se na pozornicu i gledala u publiku.Rijetko kad to činim.Bilo mi je zadovoljstvo gledati ih.Ni oni nisu znali što oćekivati.Kao da sam suosjećala s njima.
Više nisam tako smirena.Nesvijesno lupam nogom u pod.Počinjem razmišljati o koncertu a to nije dobro jer dolazim do nekih stvari koje me uplaše i cijela stvar postake...klimava?...Bob mi je jednom prilikom o tome pričao.Svijetla su se ugasila i publika je utihnula.Jesuli to utihnuli samo sad?Jer nam je prvi put?Poznati zvukovi Jackove solo gitare doprijeli su do mene i počela sam pjevati.Uopče nisam bila skoncentrirana na to što pjevam.Rijeci su samo izlazile iz mene.Znala sam otpjevati svaku stvar jer sam toliko vjezbala.
Izabrali smo odličan tajming.Subota je navečer i svi su željni zabave a nema nikakvih koncerata ni partija u gradu pa su svi dosli ovamo.
Nakon nekoliko pjesama publika se ˝probudila˝i atmosfera je postala odlična.Vidjela sam neke ljude koji su dolazili i u ˝Magic˝na naše koncerte.Bilo je divno.Toliko drugačije.Sve nove pjesme s novoga albuma posebno su oduševile publiku.Odlično sam se zabavljala.Deči su dolazili do nas,ja do njih i tako sve do jedan u noći.Sisla sam s pozornice nakon tri sata sviranja.Između smo imali samo jednu stanku od pola sata.-Ovo treba proslaviti-viknuo je Cordel.
Otišli smo u ˝Magic˝na piće.
-odlično,odlično.Nisam očekivao da ćete tako nastupati.Zadovoljan sam.Super!-Nije prestajao ponavljati koliko smo odlični bili sve dok ga Bob nije prekinuo.
-Jeste li im vidjeli lica?-
-Pa nisu očekivali tako dobar nastup.-cordel
-Pa onda nazdravimo u to ime.-Predložio je Bob i podigao čašu sa sokom od narandže.
-Ja također mislim da smo bili super.U početku ljudi zaista nisu znali što očekivati pa su bili tihi,samo su neki pjevali,no poslije je postajalo sve bolje i bolje.-Izjavila sam.
-Ha!! iznad očekivanja,kako možeš uopće sumnjati?-Cordel je govorio naručujući još jednu rundu pića.
-Ovo je jedna zaista nezaboravna večer a vjerujte mi,bit će ih još.Ako vam se to baš toliko sviđalo,valjda se nećete ljutiti što sam vam organizirao još par gaža.-
Nevolim rijeć gaža ni ne služim se njome,no način i trenutek u kojem je Cordel sada rekao dopali su mi se i više nego što sam mogla ikada zamisliti.
-Kada?-upitala sam
-Drugi vikend.-
-Već?Pa tko je ponudio mijesto tako brzo?ovo nam je prvi kooncert,prvi album,na početku smo karijere a aveć dobivamo ponude?-Zaprepašteno je upitao Jack lupajući po stolu
-Da,treba samo povući neke veze i..evo ga!Ali prije ste nastupali u ovom baru pa vas ljudi znaju,a ni niste tako loši.-
-Ajmo onda sad doma,meni se već pomalo spava.-predložio je Robi koji je bio zaista umoran.
-Čekajte!Još vam nisam sve rekao.Očekujem da taj koncert prođe najbolje što može.Tamo se mogu,zapravo gotovo je sigurno da će se pojaviti neki važni ljudi.Doći će jedan čovijek koji radi video spotove,ljudi iz Lopotia(televizija na kojoj se pusta muzika,nesto slično MTV.ju ali se uglavnom pusta rock,metal,punk i slicne stvari.) i novinarka začasopis New koji bi se trebao početi prodavati u Hrvatskoj.Ona želi napraviti par intervijua.Što znaci,dajte sve od sebe.Neću vas plašiti ali tako treba.-
-Pa to je super,dat ćemo sve od sebe.Obećajem.-Jack
-Da!možda privućemo pozornost stranih medija koji će nam dati...-Cordel
-Nove mogućnosti!-Preine ga Robi.
-Ne novu,veću.-Frida
-A možda i proputujemo konačno svijet.-Bob
-I napravimo veliku turneju.-Robi
-I postanemo slavni.-Jack
-Da,da,moguće,ali bez žurbe.-Cordel nas je smirivao jer smo imale takve abnormalne zamisli..
-A sad domaa!-viknuo je
Razgovarali smo s Bobom i Robijem i svi smo se složili u jednom-zašto bi bili barski pjevači kad možemo biti puno puno više?Bob me dovezao doma i ja sam uskočila u krevet i zaspala tako brzo,da nisam ni stigla razmišljati o ovom danas.Sutra ujutro idemo k Cordelu i tamo čemo raspravljati o tome.
Sutradan ujutro smo došli pred Cordelovu kuću.Nebi se moglo reči da je nešto po vanjskom izgledu.Žbuka je bila napola oljuštena a po zidovima se penjao bršljan.Bila je to,zaključila sam,vrlo stara kuća.Bila je i visoka za razliku od ostalih kuća u nizu i imala je veliko,predivno dvorište sa mnogo vrsta šarenog cvijeća.Kada smo ušli u kuću ostala sam bez riječi.Bilo je prelijepo!!Totalno drugačije nego izvana.Ušli smo u vrlo dugačak hodnik obojan raznim bojama a po zidovima su bile fotografije pjevača i bendova koje je Cordel zastupao i raznih zvijezda koje je upoznao i koji su sudeći po slikama bili ovde,u ovoj kući.Tu sam vidjela i grupu Aerosmth,Rollingstonse,4 non blondes pa čak i Beatlese.Sa svake strane bila su po troja vrata a zidovi oko njih drugačije obojani.Na kraju hodnika se nalazila prostorija spojena s hodnikom.U njoj su se nalazila dva kauča,jedan nasuprut drugome.Čudno je bilo to što ta prostorija nije imala stropa već se spajala s katom s velikim spiralnim stepenicama koje su se nalazile u sredini donje prostorije.Kad smo se penjali stepenicama koje szu bile vrlo visoke,imala sam osujećaj da sam u muzeju jer je sve oko nas bilo ukrašeno starim prločama,muzičkim nagradama,strganim gitarama,činelama,pohvalama i diplomama.Kad smo se konačno popeli na kat ušli smo u još jednu vekliku prostoriju bez vrata u kojoj se nalazio studio.Sve je bilo obojano u crveno a sredini su bila vrata koja su izgledala kao da lebde jer oko njih nije bilo zida,no umijesto toga,tu je bilo staklo koje ne propušta zvuk.Nasuprot tome nalazila se još jedna staklena prostorija sa svim poztrebnim uređajima za snimanje.Odmah smo otišli na posao pa nisam imala više vremena promatrati.
-¨dakle...¨-tako je Cordel započeo razgovor koji je imao veliki utjecaj na našu karijeru a i na naš život...heh
-¨vidio sam da imate dar.Jako ste dobri.Gledam vas već šest mjeseci,toliko je prošlo odkad ste prviputa nastupali u ¨Magicu¨,zar ne?.Imislim da ste fizički a nadam se i psihički spremni za promjene koje će se dogoditi u vašoj karijeri i u vašem životnom tempu ako pristanete na suradnju samnom.¨-govorio je to kao pjesmicu,kao da je to već više od tisuću puta ˝propjevao˝,a i bilo je vrlo ozbiljno,a ja nevolim ozbiljnost.
-˝Neće vam biti lako i imat ćete mnogo obveza ali mi obećajte da školu nećete zanemarivati.Snimit ćete album.Ukoliko budemo od velike sreće,on će nas proslaviti i povesti daleko,daleko.Nemojte mi reći da vam nisam to rekao i upozorio vas na moguće poteškoće tipa puno obveza isl.˝-Jasno mi je,jako mi je jasno i mislim da se isplati.
Za nekoliko dana sve će biti sređeno i nećemo biti više barski bend već bend koji ¨ima bubućnost¨hmm....možemo to tako reći.
Prva stvar koja je slijedila bilo je davanje imana bendu i jako se trudimo da izaberemo najbolje no ne ideteže je nego što sam mislila i ne ide to baš tako brzo.Konačno ime nam je Zuz.Orginalno.
Bob i ja smo skladali pjesme i pisali tekstove u kojima smo se iskazali kao dobar tim.Robi ja razgovarao sa Cordelom za svaku sitnicu koju smo željeli napravitijer nismo htijeli pogriješiti.Jack izvrsno crta pa je on bio zadužen za osmišljavanje dizajna albuma jer nismo željeli da nam ih redi netko drugi.Raditi album je veoma naporno ali i zabavno,toliko se nisam nasmijala već jako dugo.Došlo je vrijeme snimanja albuma i uhvatla me trema.Ista ona kao kod prvog nastupa,počela sam se crveniti,što se događa samo u iznimnim situacijama,a kao da to nije bilo dovoljno uhvatila me i mučnna.Posjetio nas je Cordelov prijatelj čije si ime nikako nemogu zapamtiti.¨ Kak se već zove¨ je imao velike,ma ogromne uši poput magarca koje su mi zaokupljale misli.Čudno.Prije snimanja,dečki(Bob,Jack i Robi)su sjedili samnom i zajedno smo razgovarali.-ovo je odlicno!-Robi
-Toliko drugacije.-Bob
-ali opet isto.-Jack
-nije isto.sve se mijenja.-Bob
-ali nije lose.-ja
-mozda nije jos,bojim se da cemo pozaliti.-bob
-Bobe!,nemoj!-Robi je viknuo.-zar zaista nevidis koliko je ovo dobro?koliko nam se opcija otvara?nasa buducnost!!-
-sretni smo zbog ovoga i ajde nemoj biti pesimistican covijek i pridruzi se nama ostalima u optimisticnom snimanju nasega prvog albuma..ok?-Jack
-Nda...-Bob je to rekao vrlo bojazljivo i jednostavno nerazumijem zasto se tako protivi.pa on je zapravo i jedini koji zna kakve se sve dobre stvari mogu dogoditi smrtnicima poput nas.Naime,njegov je djed bio slavni menađer i stalno mu je tubio u glavu price o slavi i bendovima koje je zastupao.
-ajde!šta se čeka?krećemo...˝Cordel je sad bio stvarno drazesan.Vjerujem da nemogu ljude ocjenivati prvi put kada ih vidim kao sto sam ocjenila Cordela,jer mi je sada,nakon mjeseci i mjeseci suradnje zaista prirastao srcu.Bio je i uporan,neznam tko bi toliko puta dolazio na nase koncerte i jos se sada mucio snama..al to mu je posao.Snimali smo svaku pjesmu tri sata i to svaki posebno.Robi,Bob,Jack i ja.stvarno mi se sviđalo.-Ides samnom doma?-Jack me iznanadio pitanjem.-Moze.-Izasl ismo iz Cordelove kuće i uputili se u našu ulicu koja je bila dobrih tri kilometara odavde.Zagledala sam plakat na jednoj zgradi koji je najavljivao nas koncert.-Vidi.-zaustavila sam Jacka i pokazala na plakat.
-Bas je lijep.-zakljucio ja Jack.
-pa naravno kad si ga TI osmslio.-prasnuli smo u smijeh i nastavili dalje.
-e,mislis da će biti dobro?-
-di?na koncertu?ovome za kojega smo vidjeli plakat maloprije?-pitao je Jack.
-da-
-pa nemozemo pogrijesiti.mislim,mozemo ali necemo jer smo to vec puno puta probali i imali smo vec dosta koncerta i nebudemo pogrijesili.
-da.istina.-rekla sam to nezainteresirano jer mi je taj odgovor već duže vrijeme poznat.
-nebrini,premni smo.i Bob i Robi su spremni za takav korak.Znas to.-naravno da sam znala,shvahvacala sam jer su mi to tubili v glavu vec dosta vremena.Sva smo manje vremena provodili u Bobovoj garazi,onoj nasoj maloj slavnoj prostorijici gdje smo sve poceli.Cordelov studio postao nam je drugi dom.Boravili smo tamo 24 sata na dan.Trenutno mislim da je to jer radimo album.
Polako smo hodali ulicom i razgovarali.Bilo mi je pomalo mucno .Cudno sam se osjecala i bila sam jako uzbudjena.Jako je hladna vecer .Kraj petog mijeseca i nisam uope dobro obucena.
-Jesui dobro?-pitala sam ga jer sam osjetila neku nervoz uu njemu.
-ne,dobro sam.-
-ok.-znala sam da nije tako.
-ja..-nesto je Jack poceo pricati ali ga nisam cula.
-molim?-
-nista.-odgovorio mi je i nesto si je promrmljao u bradu i nisam razumjela sto.
-nesto si rekao.-pokusala sam ga natjerati da mi odgovori.
-Rekao sam da..-tada smo culi glasove koji su se priblizavali i s njima neku glazbu.Neznam kako nikada ali pored nas se stvorila rulja ljudi koja je buljila u bacace vatre.On se tako vijesto igrao s njom i prevrtao stapove i vrtio vatrene kuglice da je Jack odmah zastao i zapanjeno gledao.Mozak mi vise nije radio pa sam produzila doma.jednostavno sam zaboravila na Jacka i na sve one ljude te pocela trcati.Nisam nista vidjela ni cula.Glava mi je pucala od bola i kada sam napokon dosla doma legla sam i zaspala.Spavanje je jedino sto radim zadnje dane.Otkako vise nema toliko posla oko albuma i svega.Zaista nisam znala razlog moje reakcije ali nisam se ni trudila saznati.Mozda sam ipak bila preumorna?
Prije nastupa sam imala užasnu tremuJoš prije nekoliko dana bila sam sigurna da je nemam jer sam učlanjena u glumačku skupinu koja izvodi takve predstave da te jedniostavno nakon nekoliko nastupa prestane hvatati trema na bilokojem susretu,no nažalost to nije bio slučaj sada.Toliko sam bila uzbuđena da na probi koja se dogodila sat vremena prije nastupa nisam mogla otpjevati nijedan ton,no dečki su vjerovali u mene i to mi je pomoglo.Titranje svijetla kao da me još više znemiruje.Nisam sigurna što Jack,Bob i Roby osjećaju.pokušavam se skoncentrirati na nastup koji će poćeti za nekoliko minuta.Teže je nego što sam mislila.-¨ei¨-bio je to Bob.ubijek zna kada upasti i prekinuti me u nećemu što ne vodi u dobrom smijeru. -¨ei¨-jedva sam odgovorila.-¨no,bez nervoze..smisli ovo kao probu.zaš,mnogo smo vježbali.Zažmiri i razmisli.gdje provodiš najviše vremena pjevajući?..zažmiri i zamisli to mijesto.tamo si s osobama koje želiš da budu s tobom.Možeš ti to.¨-zamislila sam bobovu garažu i bend,našu probu i sve to..i pomoglo je.Onda su se prigušeno svijetlo okrenulo prema meni i osvjetlilo me.Publika je na čas utihnula.Valjda nisu bili naviknuti na ovakav prizor.Klinka koja zbunjeno stoji nasred pozornice u čudnoj crnoj haljini i sa mikrofonom koji je valjda bio jedini jasan izvor svijetlosti.Onda su bubnjevi dali ritam i to me jednostavno oraspoložilo.Dala sam sve od sebe i svi su se po mom moiljenju dobro zabavljali.Nakon našeg djela ostali smo na koncertu i slavili naš prvi javni nastup.Vlasnik kafica predložio nam je da svaki vikend nastupamo u ¨magiku¨ kao predgrupa bendovima.
Ovo je bila zaista nezaboravna večer o kojoj smo pričali i pričali.Sljedili su nastupi svaki tijedan i to veoma zabavni.
Uzbuđenja je bilo sa svakim koncertom i pitam se kako nam nije dosadilo.Sa svim suradnicima smo se veoma dobro upoznali.Na svakom koncertu dešavale su se otprilike iste stvari,iste pjesme..zamišljala sam samo se publika mijenjala.Jedini kog sam primjetila da dolazi na svaki koncert bio je čovijek izrazito čudno oblikovanog lica te načina oblačenja.Imao je obučene razne odjevne konbinacije.Svodilo se sve na šarene kreacije.To su uglavnom bili sakoi u abnormalnim bojama i kravatama koje su na sebi imale nacrtane likove iz crtića.Sjedio je za šankom i nikad se nije nasmiješio ni s nikim razgovarao .gledao je pozorno na pozornicu.Mislila sam da je to normalno za ljude koji nemaju preveliku vezu sa suvramenošću i one koji su zaostali u svom vremenu pa izlaze u kafiće kao što je ovaj i druže se sami sa sobom.Dolazio je tamo svake subote .
Samo ove subote,kada nam je bilo točno šest mjeseci kako nastupamo ovdje i kada smo pjevali najnovije pjesme,on se nije pojavio.Priznajem da me u početku malo smetala njegova prisutnost i to njegovo beskrajno gledanje na pozornicu ali sam se s vremenom privikla i jednostavno danas nisam mogla dati sve od sebe jer ga nije bilo.Pitala sam se zašto nije došao i što mu se moglo dogoditi jer sam svejedno morala o nečemu razmišljati kako mi je Bob savjetovao,no to jednostavno nije tako dobro djelovalo kao dok mislim na Bobovu garažu.Dok sam sveto izvrtjela u glavi koncert je završio.Otišla sam u garderobu da se presvučem.Nakon toga sam se uputila doma da si pripremim vruću kupku i da zaboravim na onog čudnog čovijeka.
Izašla sam iz ¨magica¨ i vidjela Jacka.Došla sam do njega a on je razgovarao ni manje ni više već sa razlogom mojih burnih misli...neznancem iz kafića.zastala sam na trenutak i stala gledati u čovjeka.Prekinuo me Jack koji je odustao od čekanja da pozdravim započeo je razgovor.-¨o Frida..bok.¨-
-¨bok..ja..¨-nisam rekla ništa korisno-¨dopusti da te upoznam sa jednim mojim poznanikom koji je ujeno o menađer.¨-Jack.
-¨hmm..dobro vecer gospodine...-
-¨...Cordel.¨-predstavio mi se s veselim glasom.
Po mom mišljenju čudnim.Nikako onakvim kakvog sam očekivala od čovjeka kakvog sam gledala za šankom.valjda nije bio baš tako usamljen..ali još mi je uvijek i on sam bio čudan.
Cordel i Jack su se pozdravili i Cordel je otišao.
-¨ei...drago mi je što si došla jer moramo razgovarati.¨-
iznenadio me sa svojom izjavom jer on rijetko kada mora razgovarati samnom,obično ja moram s njim.-¨mislilm da se trebamo trgnuti.-¨Jack
-u kojem smislu?pa sve je savršeno...sve ide u dobrom smijeru.!¨-nisam se zapravo usredotočila na razgovor jer sam mislila na klub i Cordela i što su oni dva zajedno radili
-¨Ne!!¨-Jack se doslovno zaderao i to me trgnulo...
.-¨mi možemo bolje!možemo!možemo uspijeti,snimiti album...onaj menađer s kojim sam razgovarao veli da smo izvrsni i da zaista imamo talenta jer je bio na svakom našem nastupu i želi poslovati s nama.¨-
-¨da..znam da je bio na našem nastupu i neznam što da sad mislim jer nismo razgovarali sa Bobom i Robijem.moramo i njih pozvati da odlučimo.¨-rekla sam začuđeno.ipak sam zeljela ostati prisebna.
-¨da,ali želio sam prvo tebe pitati,tvoju odluku želim.Ipak smo mi korijemn svega ovoga .¨-tu je bio u pravu.-¨Jesmo i slažem se da imamo jako dobru priliku,samo moramo pitati ostale ia što se tiče mene...ja prihvacam.¨-¨jes!!¨-Jack je skakao od sreće i počeo me grliti i čak me poljubio u obraz što od njega nikako nisam očekivala jer je on jedan tipičan ali jedinstven dečko koji se u svakoj situaciji drži ozbiljno i nikad mu nebi palo na pamet da poljubi najbolju prijateljicu jer to jednostavno nije za njega.Ali ono što je bilo najčudnije je to što se toliko veselio slavi i suradnji s Cordelom jer on nikada nije volio slavu i kao što sam rekla,nije mu namjera bila biti slavan.S ovim bendom ili bez,no očito je da sam se prevarila u vezi s tim ili je on u jednom trenutku promijenio mišljenje.
Stajala sam u kutu i promatrala tekstove koje je naš bend svirao.Dečki su se spremali .Bili smo u Bobovoj garaži .Tu provodimo sate i sate,sviramo da se opustimo i stvarno smo puno vremena ovdje.Pripremamo se za nastup koji se treba održati za dva sata.To će biti naš prvi nastup.Evo,tek toliko da se zna,ja sam Frida,nebi mogla bez ovoga benda i dečki koji ga čine.Obožavam muziku i stvari koje možda nisu zabavne,meni jesu.Želim uspjeti u onome što volim i trudim se da se to ostvari.No da nepretjerujemo.Bend,kojem u još neznamo ime sastoji se od tri dečka i..mene.Počnimo od Boba.Svira bubnjeve i ima.hm.veoma mišićave ruke,dugu plavu kosu i predivne plave oči.Ima osamnaest godina.Pridružio nam se preko Jacka.Na Jacku volim dvije stvari.Njegov stav,zbog kojega je kao rođen za slavu i njegovu iskrenost koja je još jedan razlog zašto je moj najbolji prijatelj.Njegova duga crna kosa,koja je čak i duža od moje i njegovih ramena te njegove duboko zelene oči obaraju me.Svira solo gitaru.U tome je zaista dobar.Njegova je i bila idea da okupimo ovaj bend. Svima nam se svidjela.Tu je i Robi na bassu.Ima kosu koja mu prekriva uši no nije nimalo duga kao Jackova ili kakvu ima Bob.Ima pirsing na nosu i smeđe oči.Izvrstan je tekstopisac.Sve što mu se u životu dogodi može sastaviti u esej od 1000 stranica ili u samo jednu kratku rečenicu koja znači više od brojnih drugih.Skoro je jedini povučeniji od nas i nikome se ne povjerava,ali je zato dobar da mu kažete tajnu ili što vas mući jer gotovo možete biti sigurni da neće reći nikome.No ništa od toga ne pokriva ni mrvičak njegove šaljivosti koja nas može nasmijati u svakom trenutku.
Bend je,kao što sam rekla osnovao Jack,s namjerom da sviramo za sebe,bez nekakvih velikih senzacijskih nastupa i slave.Od prvog trenutka kada sam ugledala sve ove ljude na okupu bila sam uvjerena da imaju ono ¨nešto¨ što je potrebno svakom bendu koji će doći do vrha svih top ljestvica i pridobiti publiku prvim nastupom.Danas imamo mali nastupćić kao predgrupa kultnom bendu u malom baru.
